EU zabrana proizvoda nastalih prisilnim radom – Integracija audita dobavljača u proces due dilligence

Prema Globalnim procenama modernog ropstva iz 2021., širom sveta ima 28 miliona ljudi zarobljenih u prisilnom radu. Studija koju su proveli Međunarodna organizacija rada (ILO), Walk Free i Međunarodna organizacija za migracije, takođe navodi da se 86% prisilnog rada odvija u privatnom sektoru. I iako seksualna eksploatacija čini značajan deo (23 %), većina slučajeva se javlja u globalnim industrijskim lancima nabavke.

Veliki broj industrijskih sektora suočava se sa izazovom prisilnog rada u svojim lancima nabavke. Kao rezultat toga, uprkos mnoštvu zakonodavnih inicijativa, proizvodi napravljeni prinudnim radom nastavljaju da kruže na evropskom tržištu. Ovo nije samo problematično iz perspektive ljudskih prava, već stvara i nelojalnu konkurenciju prema kompanijama koje nastoje da poštuju i štite ljudska prava u svom lancu nabavke.

Osnovni koncept predložene „Uredbe EU o zabrani proizvoda proizvedenih prinudnim radom na tržištu Unije“, ili ukratko, EU zabrane proizvoda prisilnog rada, je jednostavan: zabraniti stavljanje na tržište EU bilo kojeg proizvoda koji uključuje prisilni rad. Namera zabrane je da spreči ulazak na tržište proizvoda napravljenih korišćenjem prisilnog rada i omogući vlastima da uklone proizvode sa tržišta kada je u pitanju prisilni rad.

Da bi zemlje članice EU mogle da sprovedu zabranu, moraće da odrede nadležne organe. Uzimajući pristup zasnovan na riziku, ove vlasti će proceniti da li postoje dobro utemeljeni razlozi za sumnju da proizvodi uključuju upotrebu prinudnog rada. Ako utvrde da postoji opravdana zabrinutost, moraće dalje istražiti kako bi napravili konačnu procenu da li neki proizvod treba povući s tržišta.

Ko je pogođen?

Predložena uredba pokriva sve proizvode koji su dostupni na tržištu EU, što znači i proizvode napravljene u EU za domaću potrošnju i za izvoz, kao i uvezenu robu. Kao takva, relevantna je za svaku kompaniju koja plasira robu na tržište EU.

S obzirom na to da predložena uredba nameće zahteve due dilligence u lancu nabavke kompanijama koje plasiraju proizvode na tržište, postojaće i indirektni, ali značajni efekti za kompanije u celom lancu nabavke, posebno za one u sektorima i geografskim područjima za koje se smatra da su pod većim rizikom prisilnog rada.

Proizvod će se smatrati “proizvodom napravljenim prinudnim radom” ako je prisilni rad korišćen “u celosti ili delimično u bilo kojoj fazi njegovog vađenja, žetve, proizvodnje ili prerade, uključujući obradu u vezi s proizvodom u bilo kojoj fazi svog lanca nabavke” (član 2, (e)).

Vremenski okvir zabrane EU proizvoda proizvedenih prisilnim radom

Zabranu proizvoda napravljenih korišćenjem prisilnog rada predložila je Evropska komisija 14. septembra 2022. Evropski parlament usvojio je stav za trijalog pregovora u oktobru 2023. U vreme pisanja ovog teksta (decembar 2023.), Evropsko veće još nije utvrdilo svoju poziciju za trijalog pregovora. Ukoliko bude prihvaćena, Uredba bi se počela primenjivati 24 meseca nakon stupanja na snagu.

Odnos između zabrane i Direktive o due dilligence korporativne održivosti 

Predlog zabrane proizvoda nastalih prisilnim radom sledi vremenski okvir koji je sličan predloženoj Direktivi o due dilligence korporativne održivosti (CS3D). Obe inicijative dele cilj zaštite ljudskih prava u globalnim lancima nabavke i zahtevaju od pogođenih kompanija da sprevodu detaljnu analizu ljudskih prava.

Međutim, postoji niz razlika koje ove dve inicijative čine komplementarnim:

• Dok CS3D definiše svoj obim na osnovu veličine kompanije i prometa, zabrana proizvoda iz prisilnog rada je usmerena na nivo proizvoda, bez obzira na veličinu kompanija koje ih plasiraju na tržište.
• Dok je CS3D definisao zahteve due dilligence analize za pogođene kompanije i omogućio vlastima da preduzmu sankcije protiv kompanija koje nisu ispunile svoje obaveze, on nije ovlastio vlasti da istraže određene proizvode i nametnu im zabrane – to je upravo ono što bi zabrana trebalo da uredi i sprovede.

Ukoliko su kompanije implementirale due dilligence analizu lanca nabavke, dobrovoljno ili kako to zahteva CS3D, relevantne vlasti to mogu uzeti u obzir kada istražuju tvrdnje o prisilnom radu protiv određenih proizvoda.

Zahtevi za pogođene kompanije: Due dilligence analiza prinudnog rada

Pre pokretanja istrage o proizvodu, nadležni organi će zatražiti mišljenje od kompanije koja je proizvod stavila na tržište, a potencijalno i od njenih relevantnih dobavljača. Posebno će im biti potrebne informacije o konceptu due dilligence analize prinudnog rada i dokazi o koracima koji su preduzeti za identifikaciju, sprečavanje, ublažavanje ili okončanje rizika od prisilnog rada, kao i radnje preduzete za sanaciju slučajeva prisilnog rada, ukoliko je primenjivo.

Kompanije će morati da odgovore na upite nadležnih u roku od 30 radnih dana (§ 4, 4). S obzirom na ovaj kratak rok, od suštinske je važnosti da kompanije budu proaktivne i uspostave okvir due dilligence analize o ljudskim pravima, usaglašen sa zahtevima Direktive o due dilligence analizi korporativne održivosti (CS3D) i međunarodnim okvirima i smernicama.

Što se tiče odnosa između due dilligence analize prinudnog rada, due dilligence analize o ljudskim pravima i due dilligence analize održivosti, ovi pojmovi se u osnovi odnose na isti koncept, sa sve manjim nivoima tematske specifičnosti. Predložena Uredba EU o zabrani proizvoda iz prisilnog rada definiše prinudni rad kao „napore ekonomskog subjekta da provede obavezne zahteve, dobrovoljne smernice, preporuke ili prakse, sa ciljem da identifikuje, spreči, ublaži ili okonča upotrebu prisilnog rada u odnosu na proizvode koji će biti dostupni na tržištu Evropske Unije ili za izvoz“ (§ 2, e).

Iz očiglednih razloga, ima smisla uzeti u obzir prinudni rad kao integrisani aspekt due dilligence analize ljudskih prava i održivosti, a ne kao zasebnu strukturu.

Uključivanje audita i sertifikacije u Due dilligence analizu prinudnog rada

Predložena Uredba EU o zabrani proizvoda proizvedenih uz prinudni rad ne propisuje mere koje kompanije moraju preduzeti da bi sprečile prisilni rad. Radije se odnosi na međunarodne standarde i smernice, kao što su UN Vodeći principi o poslovanju i ljudskim pravima kao i OECD Smernice Due dilligence analize za odgovorno sprovođenje poslovanja. 

Uopšteno, okviri due dilligence analize sastoje se od pet osnovnih komponenti:

1. Izjava o politici
2. Identifikacija rizika
3. Ublažavanje rizika i preventivne mere
4. Izveštavanje
5. Olakšavanje pritužbi i sanacija problema

Auditi  i sertifikacija igraju ključnu ulogu u due dilligence analizi ljudskih prava tako što pružaju sistemsku i objektivnu ocenu posvećenosti kompanije i usaglašenosti sa standardima ljudskih prava. Auditi dobavljača i sertifikacioni auditi doprinose i identifikaciji rizika (2) kao i njihovom ublažavanju (3).

Auditi i sertifikati koji podržavaju procenu rizika dobavljača

Audit svakog dobavljača radi provere prinudnog rada nije niti izvodljiv niti poželjan. Umesto toga, kompanije obično koriste pristup zasnovan na riziku, uzimajući u obzir indikatore rizika zemlje i indikatore rizika specifične za sektor. Na osnovu toga, dobavljači mogu biti pozvani da dostave upitnike za samo-ocenu i prateću dokumentaciju, koja se koristi za određivanje ocene rizika dobavljača. Ti upitnici će obično pitati koje sertifikate dobavljač poseduje, s tim da dobavljači koji imaju verodostojne i relevantne sertifikate dobijaju nižu ocenu rizika.

Međutim, treba napomenuti da većina propisa o proverama ljudskih prava nema princip sigurne luke za sertifikate: sama činjenica da kompanija i/ili njeni dobavljači imaju sertifikat treće strane ne oslobađa ih od njihove odgovornosti o adekvatnom i konstantnom održavanju sistema.

Drugi primer je da u nekim slučajevima možda nije moguće ili poželjno utvrditi rizik od prisilnog rada putem upitnika za samo-ocenu. Ovo je, na primer, slučaj u lancima snabdevanja gde je prisilni rad endemski, gde je integritet dobavljača upitan ili gde zbog kulturoloških barijera dobavljači mogu imati drugačije razumevanje o tome šta čini prisilni rad. U tim slučajevima, audit na licu mesta može biti neophodan kako bi se dopunila procena rizika dobavljača.

Auditi i sertifikacije kao preventivne mere i kontrolne mere

Najvažniji doprinos audita u okviru due dilligence analize lanca nabavke je u praćenju da li dobavljači poštuju kodekse ponašanja i standarde ljudskih prava, kao i u ispravljanju neusaglašenosti. Auditi takođe mogu funkcionisati kao preventivne akcije, podstičući kontinuirano poboljšanje i razvoj dobavljača uz periodične posete. Konačno, mogu se koristiti za merenje delotvornosti drugih preventivnih mera i provere prinudnog rada kao takve.

Standardi i sektorske inicijative koje pokrivaju prisilni rad

Kompanije koje koriste audite i sertifikate kako bi ispunile svoje obaveze due dilligence analize i nadgledale svoje dobavljače moraće da osiguraju da se audit standardi adekvatno bave prinudnim radom. To je slučaj sa svim zajedničkim standardima usaglašenosti sa društvenim propisima i sektorskim inicijativama, kao što su Sedex SMETA, RBA VAP, RSCI, Zajedno za održivost, SA 8000, FSSC 24000, i mnogi drugi. Predložena Uredba EU o zabrani proizvoda proizvedenih prisilnim radom usaglašena je s definicijom prisilnog rada kako je predložena u članu 2. Konvencije o prisilnom radu iz 1930. (br. 29) Međunarodne organizacije rada (ILO), kao i gore pomenutim standardima i inicijativama.

Audit pristup o prisilnom radu

Da bi auditori mogli uočiti znakove prisilnog rada, metod audita, trajanje, nivo kompetencije i kriterijumi merenja moraju biti odgovarajući. Budući da je držanje radnika na prinudnom radu krivično delo, fabrike će to aktivno pokušati sakriti od auditora. Auditori usaglašenosti sa društvenim propisima su stoga obučeni da prepoznaju alarmne signale i indikatore rizika, kao što su dužničko ropstvo, zaključavanje ličnih dokumenata, prekomerni radni sati, zastrašivanje i pretnje, zadržavanje plata, itd. Pregled indikatora prinudnog rada je pripremio ILO i dostupan je za preuzimanje ovde.

Jedno važno razmatranje je da li audit treba da se održi kao najavljeni, nenajavljeni ili u nenajavljenom trenutku u najavljenom vremenskom okviru (polu-najavljeni). Ako procena rizika ukaže na značajan rizik od prisilnog rada, potrebno je razmotriti nenajavljene audite dobavljača.

Ograničenja audita: Prinudni rad nametnut od strane države

Predložena zabrana EU proizvoda napravljenih prisilnim radom takođe pokriva prisilni rad koji organizuju države. Predložena Uredba definiše „prisilni rad koji nameću državni organi” kao „upotrebu prinudnog rada:

(i) kao sredstvo političke prisile ili obrazovanja ili kao kazna za držanje ili izražavanje političkih stavova ili mišljenja ideološki suprotnih uspostavljenom političkom, društvenom ili ekonomskom sistemu;

(ii) kao metod mobilisanja i korišćenja radne snage u svrhe ekonomskog razvoja;

(iii) kao sredstvo radne discipline;

(iv) kao kaznu za učešće u štrajkovima;

v) kao sredstvo rasne, socijalne, nacionalne ili verske diskriminacije;

kako je opisano u skladu sa članom 1. Konvencije o ukidanju prisilnog rada, 1957. (br. 105) Međunarodne organizacije rada; “ (§ 2, b)

Kada postoji sumnja na prisilni rad koji je nametnula država, kompanije moraju pažljivo razmotriti da li je moguć snažan i nezavisan proces audita. U DQS-u ne verujemo da su auditi adekvatan instrument za dijagnostikovanje, prevenciju i/ili saniranje prisilnog rada koji je nametnula država.