Značajna upotreba energije (SEU) Važna poluga za uspešno upravljanje energijom

• Ocena energije - šta kaže ISO 50001
• Razmatranje "SEU" u upravljanju energijom
• Uticajni faktori - relevantne varijable i statični faktori
• Slučaj: Upravljanje energijom i značaj za organizaciju
• Zaključak
• DQS: Simply leveraging Quality.

Ocena energije - šta kaže ISO 50001?

Energetska procena je kritična za efikasno upravljanje energijom. Revidirani standard ga naziva "taktičkim" delom procesa energetskog planiranja (Slika A.2 u Anexu). Klauzula 3.5.5 to definiše kao "analizu energetske efikasnosti, korišćenja energije i potrošnje energije, zasnovanu na podacima i drugim informacijama, koja vodi do identifikacije SEU-a i mogućnosti za poboljšanje performansi povezanih s energijom."

Za šta se koriste rezultati?

Rezultati energetske procene se koriste za razmatranje rizika i prilika (Odeljak 6.1), uključenje u proces energetskog planiranja (klauzula 6.2) i pružanje informacija za kontekst organizacije (klauzula 4.1). Oni takođe daju kritičan input za formulisanje i određivanje prioriteta ciljeva (6.2.2).

Važno je detaljnije pogledati područja sa značajnom potrošnjom energije i mapirati indikatore energetske učinkovitosti i relevantne varijable za ta područja. Ovo se mora dokumentovati kao deo energetske procene i kontinuirano poboljšavati kroz PDCA ciklus.

Razmatranje "SEU" u upravljanju energijom

Engleska skraćenica "SEU" (significant energy use) znači "značajna upotreba energije". U kompaniji se to odnosi na ona područja u kojima se odvija značajna potrošnja energije, npr. postrojenja, sistemi, procesi ili objekti - ili drugim rečima: područja sa značajnim udelom u ukupnoj potrošnji energije ili jasna poluga za poboljšanje performansi povezanih s energijom.

Zahtev da se uzme u obzir značajna upotreba energije postao je konkretniji sa revidiranim ISO 50001. Stoga se značajna područja identifikovana u prethodnom postupku sada moraju detaljno razmotriti. Za svako područje mora se odrediti sledeće:

• Osobe sa energetskim značajem
• Njegove performanse vezane za energiju (kao ključna figura)
• Relevantne varijable

Procena energije - novi proces  

Prema starom standardu (ISO 50001:2011), prvi korak u energetskoj proceni bio je procena budućeg korišćenja i potrošnje energije. Tek tada su se morale identifikovati mogućnosti za poboljšanje i odrediti prioriteti. Prema zahtevima novog standarda (ISO 50001:2018), ima smisla to učiniti i obrnuto, kao što se vidi iz pododjeljaka d) i e) klauzule 6.3 „Procena energije“. Razlog je očigledan: zapravo ima smisla procenjivati buduću upotrebu i potrošnju energije samo kada se mogu uzeti u obzir identifikovane mogućnosti za poboljšanje. Ovo bi u budućnosti trebalo učiniti upravljanje energijom još efikasnijim.

Uticajni faktori - relevantne varijable i statički faktori

ISO 50001 razlikuje dve vrste faktora utjecaja:

1. Relevantne varijable

Kvantitativni (merljivi) faktori sa značajnim uticajem na performanse vezane za energiju i svojstvo da se mogu menjati ili biti varijabilni, npr. količine proizvodnje, vremenske ili unutrašnje temperature.

2. Statički faktori

Oni imaju značajan uticaj na performanse vezane za energiju, ali su relativno nepromenjive i smatra se da su već određene, na primer, veličine objekata, portfolija, opreme ili zgrada (klauzule 3.4.8 / 3.4.9).

Ukratko o povezanim zahtjevima:

• Za svaki SEU moraju se odrediti relevantne varijable kao i EnPI (poglavlje 6.3).
• Relevantne varijable i statički faktori moraju se uzeti u obzir pri formiranju EnPI i energetske bazne linije (EnB) (6,4 / 6,5).
• EnPI se mora proveriti za verodostojnost i povezanost (6.4).
• Moraju se prikupiti odgovarajući podaci za relevantne varijable i statičke faktore.

Šta treba uzeti u obzir u vezi sa "SEU"?

Važna je razlika između varijabilnih uticaja i statičkih faktora. Promenjivi uticaji se moraju posebno uzeti u obzir u slučaju energetski intenzivnih sektora i njihovih pokazatelja energetske učinkovitosti (klauzula 6.3 ff). Statički faktori mogu dovesti do prilagođavanja osnovne energetske vrednosti u slučaju promene.

Na primjer, ako se izgradi nova zgrada, u portfolio se doda potpuno novi proizvod (npr. aluminijske komponente) ili je proizvodna linija preopremljena na najnoviji nivo tehnike, ova promena statičkog faktora može dovesti do podešavanja EnB-a za odgovarajuću oblast. I dalje je dozvoljeno kreiranje više izlaznih baza unutar jedne kompanije.

Značajne ključne brojke za sistem upravljanja energijom 

Važni zadaci u praksi su posebno razmatranje relevantnih varijabli u formiranju ključnih figura i njihova verifikacija. Varijable sa značajnim uticajem moraju se evidentirati i njihovi podaci dalje obraditi. U smislu prikupljanja podataka, to znači da se drugi operativni podaci moraju koristiti u sistemu upravljanja energijom kako bi se dobili značajni rezultati.

Na primer, EnPI "potrošnja energije u kWh u odnosu na radne sate" može imati smisla za jednu kompaniju, ali za drugu pruža efektivnu izjavu o energetskim performansama samo kada se uzme u obzir kombinacija proizvoda i status narudžbine.

Poboljšanje performansi vezanih za energiju

Dokazi o poboljšanju moraju biti obezbjeđeni u skladu sa kriterijumima sertifikacije ISO 50003. Nakon ISO 50006, ovde je dostupan izbor opcija, npr.

• Smanjenje ukupne potrošnje u stalnim uslovima
• Poboljšanje energetske efikasnosti (predstavljeno proverenom ključnom cifrom) u odnosu na baznu godinu: specifična potrošnja SEU se smanjuje u odnosu na baznu godinu
• Napredak u postizanju energetskog cilja
• Poboljšanje koje se može proveriti u implementiranoj pojedinačnoj meri (reprezentacija npr. putem indikatora projekta), određivanje vrednosti trenda putem organizacionih mera, npr. uvođenje koordiniranog održavanja ili inspekcija curenja.

Dokaz kontinuiranog poboljšanja

Posebna pažnja posvećena je retrospektivnom posmatranju. Ako se, na primer, audit održi 2020. godine, kompanija mora biti u stanju pokazati poboljšanje do tada već za 2019. godinu. Zahtev da može demonstrirati kontinuirano poboljšanje nalazi se u klauzuli 10.2 trenutne verzije standarda. Kontinuirano poboljšanje se definiše kao "ponavljajuća aktivnost za poboljšanje performansi" (klauzula 3.4.16).

Dodatak A.4 objašnjava da dokazi o kontinualnom poboljšanju ne moraju uključivati sve EnPI vrednosti, pa je dovoljno da postoji poboljšanje u pogledu celokupnog opsega. Prema Aneksu A.10, novi standard navodi da se poboljšanja trebaju vršiti periodično. Učestalost, obim i vremenski okvir mera zasnivaju se na kontekstu kompanije, ekonomskim faktorima i drugim okolnostima.

Dalje upućivanje na ISO 50003:2021

Prema ISO 50003, poboljšanje se mora pokazati pri svakoj početnoj sertifikaciji i nakon toga pri svakoj ponovnoj sertifikaciji. Pritom se poboljšanje mora oceniti upoređivanjem EnPI sa pridruženim EnB. Prilikom nadzornih audita, s druge strane, fokus verifikacije je na implementaciji mera za poboljšanje. Smanjenje ukupne potrošnje je prihvatljivo samo kao dokaz ako se okvirni uslovi nisu promenili ili su se neznatno promenili, odnosno nisu prisutne relevantne varijable.

Kao što je navedeno u ISO 50001:2018, A.4, demonstriranje kontinualnog poboljšanja performansi povezanih s energijom u celom opsegu i unutar granica EnMS-a ne znači da se sve vrednosti EnPI poboljšavaju. Neke EnPI vrednosti se poboljšavaju dok druge ne; međutim, u celom opsegu EnMS-a, organizacija pokazuje poboljšanje performansi vezanih za energiju. Dakle, pored EnPI-a za SEU, metrika je potrebna za organizaciju u celini, jer je fokus svih zahteva ISO 50001:2018 „organizacija“, koja mora postići i zabeležiti poboljšanje u svom sistemu i performansama. U ovom kontekstu, metrika vezana za organizaciju mora obezbediti opšti razvoj trenda.

U slučaju organizacije sa više lokacija, ne doprinosi svaka lokacija podjednako poboljšanju performansi vezanih za energiju. Slično jednoj lokaciji, organizacija na više lokacija može definisati poboljšanje performansi vezano za energiju na različitim nivoima. To može uključivati ​​celu organizaciju, pojedinačne lokacije, sistem, procese ili opremu. Kao što je ranije spomenuto, organizacija kao celina mora pokazati poboljšanje učinka.

Šta konkretno znači poboljšanje?

Kao što je ranije pomenuto, pod stalnim poboljšanjem, očekuje se da će se poboljšanja periodično dešavati. Ovdje "kontinualno" znači dešavanje u određenom vremenskom periodu, ali može uključivati ​​intervale prekida (za razliku od "kontinuiranog", koji opisuje pojavu bez prekida).

Poboljšanje performansi vezanih za energiju može se pokazati, na primer, kao smanjenje uobičajene potrošnje energije ili napredak prema energetskim ciljevima.

Na primer, za komercijalnu zgradu u regiji u kojoj temperatura ne varira značajno, bilo bi moguće pokazati smanjenje ukupne potrošnje energije tokom vremena pod inače sličnim uslovima.

Takođe bi bilo zamislivo da se ukupna potrošnja energije kompanije poveća, ali se navedeni EnPI poboljšava. Ovo je jednostavan odnos u kojem postoji relevantna varijabla i nema osnovnog opterećenja. To bi bio slučaj, na primer, ako kompanija kupi dodatnu opremu, što rezultira ukupnim povećanjem potrošnje, ali je ta oprema znatno energetski efikasnija od postojeće opreme.

Drugi primer se odnosi na opremu koja pokazuje smanjenje performansi povezanih s energijom kako stari, na primer, zbog habanja.

Odlaganje ili smanjenje degradacije performansi kao rezultat odgovarajućeg upravljanja operacijama i održavanjem može pokazati poboljšane performanse vezane za energiju kako je utvrđeno u EnPI organizacije.

Upravljanje energijom i značaj za organizaciju - primer 

Naša kompanija za primer je srednje industrijsko preduzeće u sektoru čelika. Isporučuje komponente za proizvodnju motora, koje se proizvode u vlastitoj livnici. U proizvodnom procesu radi 200 zaposlenih (livnica 35, mašinska obrada delova 165 zaposlenih). Učinak: cca. 1000 t rastopljenog gvožđa mesečno u zoni livnice kao i niz komponenti proizvedenih od njega, kao što su zupčanici, lančanici itd. u zoni obrade delova u višesmenskom radu.

Kompanija je prvo utvrdila ukupnu potrošnju svih vrsta energije (struja cca. 28 GWh godišnje, plin 2,6 GWh godišnje, daljinsko grejanje 2 GWh godišnje). Uzimajući u obzir koliko se energije troši u kojim delovima kompanije, moguće je utvrditi da topionica na električni pogon sa indukcionim pećima čini nešto manje od 37% ukupne količine energije, ali pretežno električne energije (cca. 10 GWh godišnje).

Dakle, na osnovu vlastitih kriterijuma kompanije (ovde od 10% udela u ukupnoj potrošnji), topionica je identifikovana kao značajno područje (SEU). Sledeće tačke sada moraju biti definisane za područje "topionice":

• Osoblje koje utiče na potrošnju energije i efikasnost topionice (po mogućnosti donosioci odluka)
• Indikator energetske učinkovitosti EnPI, npr. kWh električne energije po toni istopljenog gvožđa
• Relevantne varijable

Kompanija tako gleda na područje topljenja i zajednički razmatra koji promenjivi uticajni faktori mogu uticati na performanse topljenja, npr. vođena mešavinom proizvoda, tj. efikasno proizvedenim vrstama čelika.

Zaključak

Upotreba sistema za upravljanje energijom (EnMS) često postiže značajne i gotovo jeftine uštede kroz jednostavne organizacione mere. Trenutna verzija ISO 50001 ima za cilj da pomogne kompanijama da na najbolji način iskoriste svoja sredstva koja troše energiju i promovišu efikasniju upotrebu energije kroz procesni lanac. Nova, uobičajena struktura visokog nivoa (HLS) stvara kompatibilnost sa drugim standardima sistema upravljanja kao što su ISO 9001, ISO 14001 ili ISO 45001, što je primetna prednost prilikom uvođenja ili konverzije i implementacije integrisanog sistema upravljanja.

DQS: Simply leveraging Quality.

DQS je akreditovan od strane DAkkS-a za sve uobičajene standarde sistema upravljanja kao što su ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001 ili ISO 50001. Uoči sertifikacije, pred-audit može poslužiti kao početna evaluacija učinka kako bi se identifikovale snage i potencijal za poboljšanje. Za veće projekte sertifikacije, sastanak planiranja projekta je značajna prilika da upoznate DQS i vašeg auditora. Naknadna analiza sistema (faza 1 audita) služi za ocenu vašeg sistema upravljanja sa njegovim procesima, propisima i dokumentima, i procenu spremnosti za sertifikacionu proveru.

U toku sertifikacione provere (faza 2 audita) vrši se stvarna ocena sistema. Ako su ispunjeni svi zahtevi standarda, od DQS-a ćete dobiti međunarodno priznati sertifikat.