Obaveza usaglašavanja sa zainteresovanim stranima je jedna od osnovnih tema u ISO 14001, koja zahteva od organizacije da identifikuje rizike i prilike vezane za aspekte životne sredine, važeće zakonske obaveze i dobrovoljno prihvaćene obaveze. Uzimajući u obzir odgovornost najvišeg rukovodstva za ukupan proces efikasne implementacije i kontinualnog upravljanja životnom sredinom vezanog za organizaciju, pitanje efikasnog prenosa obaveza predstavlja fokus praktičnih zahteva implementacije.
Loading...
Obavezujuća regulativa u ISO 14001 – Šta standard zahteva?
Obavezujuće regulative organizacije obuhvataju pravne i druge obaveze prema standardu ISO 14001 poglavlje 6.1.3. Ne postoji hijerarhija između zakonskih i drugih obaveza koje sami nameću.
"Termin „obavezujuće obaveze” zamenjuje, sa istim značenjem, termin „pravne obaveze i drugi zahtevi na koje se organizacija obavezala”.
Osnova za identifikaciju obavezujućih regulativa je razumevanje organizacije i njenog konteksta (ISO 14001, Poglavlje 4). Da bi to uradila, organizacija mora prvo da definiše eksterna i interna pitanja koja su relevantna za svrhu organizacije. Nakon toga, moraju se utvrditi zainteresovane strane sa svojim specifičnim relevantnim potrebama i očekivanjima (tj. zahtevima) za sistem menadžmenta životnom sredinom. Na osnovu toga, obavezujuća regulativa koja se primenjuje na kompaniju proizilazi iz ovih zahteva i očekivanja.
ISO 14001 – Održivi menadžment životnom sredinom
★Sertifikovan sistem menadžmenta životnom sredinom u skladu sa priznatim standardom ★ Povećajte ekološke performanse i minimizirajte rizike ★Odgovorno i održivo upravljanje ★
Dakle, prvo se postavlja sledeće pitanje: Koje su čije obaveze, i šta je sadržina odnosne obaveze?
U okviru razmatranja rizika i prilika – aspekta ISO 14001 – mora se utvrditi koje prilike proizilaze iz ispunjenja obavezujućih regulativa, a koji rizici iz njihovog neispunjavanja.
ISO 14001 - Pravna i druga obavezujuća regulativa
Obavezujuća regulativa proizilazi suštinski iz trojstva pisanog, govornog i stvorenog prava, kao i iz pravnih oblasti krivičnog prava i javnog prava. Navedeni primeri se odnose na Nemačku.
Pisani zakon
Pisanom zakonu, poređanom po prioritetu, može se pripisati sledeće: organizaciono relevantne oblasti evropskog prava (direktive i zakonske uredbe), savezno pravo i državno pravo, dalje podeljeno na zakone, uredbe i administrativne propise, opštinsko statutarno pravo i druge skupove pravila kao što su DIN propisi. U praksi, mnoga preduzeća ne posvećuju dužnu pažnju oblasti lokalnog opštinskog statuta. Ovo uključuje, na primer, statute o otpadu, statute otpadnih voda, razvojne planove i slično.
"Bilo da je u pitanju odnos sa kupcem, odnos dobavljača, ugovor o radu ili ugovor o zakupu zgrada i mašina: ugovori se zaključuju, ispunjavaju i raskidaju svaki dan."
U principu, ovi ugovori su takođe zasnovani na zakonu – ovde se primenjuje Nemački građanski zakonik (BGB). Međutim, svaka ugovorna strana može sama da odredi izbor poslovnog partnera. Odluku sa kim bih želeo da zaključim ugovor, a sa kim možda ne, može da odredi svaka ugovorna strana. Isto važi i za konkretnu sadržinu ugovora.
Loading...
Sertifikacija prema ISO 14001?
Šta je sve potrebno za sertifikaciju?
Saznajte više.
Besplatno i bez obaveza.
U tom pogledu ugovorno pravo takođe ima određeno dobrovoljno dejstvo, ali ono postaje obavezujuće nakon što je ugovor zaključen. Obavezujuće dejstvo nastaje, za razliku od zakona, samo između odgovarajućih ugovornih strana. U slučaju zakona ili sličnog, strana koja potpada pod dotičnu oblast primene je vezana zakonom i mora ispuniti obaveze u njemu, na primer, operateri postrojenja ili proizvođači otpada.
Pojedinačne odluke organa javne vlasti (upravni akti, itd.)
Pored ove više privatnopravne komponente, postoji i obavezujuće dejstvo u oblasti javnog prava/upravnog prava, koje je takođe zasnovano na zakonu ili slično, ali slično ugovoru, ima samo ograničeno obavezujuće dejstvo. To se odnosi na upravni akt.
U Nemačkoj je, na primer, prema Zakonu o upravnom postupku (VvVfG) reč o propisu iz oblasti javnog prava u pojedinačnom slučaju sa spoljnim dejstvom. Svako zvanično odobrenje, naknadni nalog i svako obaveštenje o taksi je takav administrativni akt. I ovde postoji određena dobrovoljna komponenta (na kraju krajeva, ne moram da gradim kuću ili želim da podignem postrojenje za koje je potrebna dozvola), ali to je nebitno u kontekstu koncepata ISO 14001.
Dobrovoljne obaveze za usaglašenost
Za razliku od obavezujućih zakona, obavezujući efekat u ovom slučaju nastaje na osnovu dobrovoljnih odluka kompanije. Na primer, objavljeni izveštaj o održivosti može imati određen obavezujući efekat ukoliko se kompanija obavezala na definisane mere, ponašanje ili slično u odnosu na zainteresovane strane.
Ovu obavezu kompanija može opozvati u bilo kom trenutku. Što se tiče ISO 14001, takvi obavezujući zahtevi mogu takođe proizaći iz društvenih i etičkih standarda. Stoga, u praktičnoj implementaciji, svako preduzeće treba da se zapita da li je njegovo trenutno poslovanje legalno, ali ne i nužno legitimno.
Šta znači "obavezno"?
Adresar dužnosti se obično opisuje prilično apstraktno u zakonima, propisima itd.: na primer, operater, proizvođač otpada ili korisnik vode. Međutim, često postoji pravno obavezujuća regulativa u relevantnom zakonodavstvu za najviše rukovodstvo, da obavesti organ koji konkretno snosi ličnu odgovornost i kako se obezbeđuje da se te obaveze takođe ispunjavaju (npr. u Nemačkoj to je § 52b BImSchG - obaveštenje o organizaciji preduzeća). U slučaju sudskih odluka, upravnih akata i ugovora, potpuno je jasno na koga se konkretno propis odnosi.
Mere za suočavanje sa rizicima i prilikama
Iz dodele ove podtačke u Poglavlju 6 „Planiranje“ standarda ISO 14001, koje uključuje i podtačke 6.1.3 „Obavezujući zahtevi“ i 6.1.2 „Aspekti životne sredine“, jasno je da sva tri aspekta moraju biti međusobno povezana.
ISO 14001 - Sertifikovani sistem menadžmenta životnom sredinom
Kako poslovati ekonomično uz zaštitu životne sredine? Nema balansiranja sa sistemom menadžmenta životnom sredinom u skladu sa poznatim standardom ISO 14001.
Već tokom identifikacije značajnih ekoloških aspekata, stvarna procena rizika, a samim tim i odluka da li je to značajan ekološki aspekt u smislu ISO 14001, može se doneti samo uz odlučno uključivanje zahteva i pravnih posledica koje proizilaze iz obavezujućih regulativa. Što je veća akumulacija obaveza, to su veći rizici od nastanka nepoželjnih pravnih posledica i samim tim veći je značaj ekološkog aspekta.
ISO 14001:2015 - Sistemi menadžmenta zaštitom životne sredine - Zahtevi sa uputstvom za upotrebu.
Standard je dostupan na ISO website.
Uloga zainteresovanih strana
Ocene rizika od strane zainteresovanih strana takođe treba da budu uključene na dokaziv način. U suprotnom, postoji rizik od precenjivanja ili potcenjivanja rizika i na taj način pogrešne procene značaja jednog ili više ekoloških aspekata. Primeri uključuju:
- Rezultate ocene uticaja na životnu sredinu
- Određivanje zaštićenih područja od strane vlasti
- Zvanične publikacije u registru ispuštanja zagađivača
Međutim, realna ocena mogućnosti takođe nije moguća bez uključivanja obavezujućih zahteva prema ekološkom standardu ISO 14001.
Na primer, dobrovoljna primena formalne procedure odobravanja koja uključuje javnost, a time, između ostalog, lokalno stanovništvo i ekološka udruženja, kao i druge zainteresovane strane, može značajno dovesti do dugoročnih mera izgradnje poverenja, a samim tim i do prevencije mogućih konflikata. Odobrenje dobijeno na ovaj način (upravni akt, vidi gore) takođe ima određene obavezujuće efekte na uključenu javnost i stvara dugoročnu sigurnost za kompaniju.
Praktični saveti sa nemačke tačke gledišta
Apsolutno je preporučljivo dokumentovati sve glavne i sporedne odredbe i dozvole, kao i izvođenje mera i prenos dužnosti. I imati efikasan proces praćenja u pogledu stalnog ažuriranja. Ovo je tim važnije jer nadležni organi mogu redovno izdavati naknadne naloge u vezi sa dozvolom i bez zahteva, na primer § 17 BImSchG. U slučaju određenih objekata, zvanična provera usaglašenosti sa zakonima se sprovodi godišnje. Da li se operater pridržava svojih obaveza u vezi sa dozvolama, na primer, § 52a BImSchG ili odgovarajućih propisa u Uredbi EZ o otpremi otpada. Prilikom ocenjivanja ispunjenosti obaveza, njihova učestalost i mere koje su iz njih izvedene moraju biti dokumentovane.
Zaključak: Obavezujući zahtevi u ISO 14001
Zbog sveobuhvatne prirode obaveza zakonitosti u oblasti zaštite životne sredine i klime, svaka organizacija bi trebalo da ispuni zahteve, kako u oblasti ISO sertifikacije, tako i u oblasti upravljanja od strane odgovarajućeg zakonodavca.
Međutim, solidno znanje u ovoj oblasti je istovremeno i garancija korišćenja postojećih mogućnosti.
Efikasni sistemi menadžmenta životnom sredinom omogućavaju kompanijama da unaprede operativnu zaštitu životne sredine na sopstvenu odgovornost i na kontinuiranoj osnovi. Prevencija rizika, poštovanje zakona i propisa i povećana ekološka svest među zaposlenima su dalji aspekti koji vode ka konkurentskim prednostima i doprinose obezbeđivanju budućnosti.
Sertifikatom ISO 14001 pokazujete svojim klijentima, partnerima i zainteresovanim stranama da preuzimate odgovornost za životnu sredinu i kontinuirano poboljšavate svoj ekološki učinak.
DQS - Šta možemo da uradimo za vas
Više od 35 godina zalažemo se za dalji razvoj sistema menadžmenta i procesa uz nepristrasne provere i izdavanje sertifikata. Mi vršimo proveru u skladu sa oko 200 priznatih standarda i propisa, standarda specifičnih za industriju ili prilagođenih vašim individualnim zahtevima - regionalno, nacionalno i međunarodno. Tim DQS Srbija je globalno odobren i edukovan, istovremeno regionalno orjentisan i lokalno informisan o svim nacionalnim regulativama i propisima.
Loading...
Naša stručnost počinje tamo gde se završavaju kontrolne liste provere.
Verujte nam na reč. Radujemo se razgovoru sa vama!
Nepristrasnost i objektivnost su suštinski elementi za nas kada sprovodimo audite i sertifikacije. I to se ne odnosi samo na normativne oblasti, već i na obavljanje svih auditorskih aktivnosti.
DQS Bilten
Budite informisani i prijavite se na naš bilten!
Autor
Frenk Mahalz
Dugogodišnji auditor DQS-a za oblast upravljanja rizikom i usaglašenosti i njegovih podsistema, kao što su antikorupcijske mere, kontinuitet poslovanja, zdravlje i bezbednost na radu, zaštita životne sredine ili bezbednost proizvoda. Njegovu interdisciplinarnu ekspertizu posebno cene klijenti sa integrisanim, holističkim sistemom upravljanja. Pored toga, gospodin Machalz doprinosi svojoj stručnosti različitim komitetima, uključujući i rad na standardizaciji u Nemačkom institutu za standardizaciju DIN, Berlinskoj privrednoj i industrijskoj komori, i kao predsednik Savetodavnog odbora sindikata za kontrolu sertifikacija Nemačke GmbH, istovremeno učestvujući u znanju i iskustvu ostalih članova odbora.
Kao izvršni direktor Envigration GmbH - Risk & Compliance Management u Berlinu, Frank Machalz i njegov interdisciplinarni tim pravnika, poreskih konsultanata, poslovnih ekonomista, inženjera, prirodnih naučnika, humanista i psihologa već dugi niz godina savetuju i podržavaju međunarodne i nacionalne organizacije. On i njegov tim redovno dele svoju ekspertizu u internim i eksternim treninzima.
Frank Machalz je član odbora za DIN standarde za organizacione procese (NA Org) NA 175 -00 -01 AA Upravljanje i upravljanje usaglašenosti. Već nekoliko godina aktivno se bavi razvojem standarda ISO 37301 kao i ISO 37000 i DIN ISO 37002. Pored toga, svoju stručnost i iskustvo doprinosi i odboru za standarde Menadžment kvaliteta, statistike i sertifikacije (NQSZ) NA 147-00-03-21 i aktivno će učestvovati ovde u razvoju budućeg ISO 17021-13.
Loading...