Dana 1. juna 2023. godine, Evropski parlament („Parlament“) je velikom većinom (366 glasova za i 225 glasova protiv, uz 38 uzdržanih) usvojio nacrt Direktive o proceni uticaja u korporativnoj održivosti (Corporate Sustainability Due Diligence Directive) Evropske komisije („Komisija“) ( „CS3D“) od 23. februara 2022. godine, u skladu sa revizijom Odbora za pravne poslove. Parlament je pooštrio nacrt Komisije u mnogim aspektima. Predlog koji je usvojila Skupština ima ukupno 381 amandmana u odnosu na prvobitni nacrt Komisije. Delimično, amandmani uključuju i razmatranja Saveta Evropske unije („Savet“) koji je svoje mišljenje o nacrtu dao već 30. novembra 2022. Nakon pauze, predstavnici Saveta, Parlamenta i Komisije će razgovarati o konačnoj verziji CS3D tokom trijaloga.
Obim CS3D
Dok je u nacrtu Komisije i dalje postojala razlika između sektora sa velikim potencijalom štete (npr. tekstilna proizvodnja, poljoprivreda i vađenje mineralnih resursa), predlog parlamenta sada cilja samo na veličinu prometa i broj zaposlenih. CS3D će se primenjivati na sve kompanije sa sedištem u EU sa više od 250 zaposlenih i globalnim prometom većim od 40 miliona evra. Kompanija koja ne ispunjava ove pragove, ali je matična kompanija i grupe kompanija koje zajedno zapošljavaju 500 ili više ljudi i imaju svetski promet veći od 150 miliona evra, sada takođe spada u delokrug CS3D.
Slično predlogu Komisije, CS3D će se primenjivati i na određene kompanije koje nisu članice EU. Preduslov je da ostvare globalni promet veći od 150 miliona evra, od čega najmanje 40 miliona na domaćem tržištu. Ovo važi i ako kompanija nije iz EU, a koja ukupno ostvaruju ovaj promet i zapošljavaju više od 500 ili više ljudi.
To znači da znatno više kompanija spada u delokrug CS3D nego u delokrug nemačkog zakona o obavezama korporativne dužne provere u lancima snabdevanja („LkSG“); više ne važe konkurentski nedostaci kompanija iz EU u odnosu na kompanije koje samo izvoze u EU.
Produženje obaveza dužne pažnje
Produženje obaveza due diligence
U principu, obaveze dužne pažnje prema LkSG i CS3D su veoma uporedive. Neke posebne karakteristike treba napomenuti kada se primenjuje CS3D obaveza due diligence. Predlogom Komisije, studije procene uticaja je trebalo da se ograniče na takozvane uspostavljene poslovne odnose. Ovo ograničenje Skupština nije usvojila. Predlog takođe ne pravi razliku između direktnih i indirektnih dobavljača kao što to čini LkSG; obaveze due diligence-a prema predlogu CS3D-a uključuju direktne i indirektne poslovne partnere duž lanca vrednosti. Ovo uključuje uzvodni lanac snabdevanja, ali za razliku od LkSG-a i delove nizvodnog lanca snabdevanja do potrošača/korisnika proizvoda ili usluga. Ovo uključuje aktivnosti i objekte uključene u prodaju, distribuciju, transport, skladištenje i upravljanje otpadom proizvoda kompanije ili pružanje usluga. Jedini izuzetak je odlaganje proizvoda od strane krajnjeg potrošača. Iako kompanija nema obavezu dužne pažnje u vezi sa specifičnom upotrebom proizvoda ili usluge, ona mora obratiti pažnju na stvarnu ili potencijalnu upotrebu svojih proizvoda ili usluga kada ih plasira na tržište tako da budu u skladu sa zakonima i ne vode do štetnih uticaja na ljudska prava ili životnu sredinu.
Specifikacija obaveza Due Diligence (procena uticaja)
Kao i LkSG, predlog parlamenta zahteva da preduzete mere u due diligence moraju biti odgovarajuće i, štaviše, delotvorne. Drugim rečima, nije dovoljno da kompanije preduzmu bilo kakvu odgovarajuću meru, već se moraju efikasno baviti negativnim uticajima na ljudska prava ili životnu sredinu.
Predlog Parlamenta, kao i LkSG, razmatra razvoj i sprovođenje odgovarajućih politika i praksi nabavki kao podloga za očuvanje ljudskih prava i zaštitu životne sredine. Ovo će da obezbedi svim zaposlenima u lancu snabdevanja adekvatnu naknadu, a dobavljačima prihod.
Kao korektivne i preventivne mere LkSG; odgovarajuće mere CS3D da ne uključuju konačnu listu konkretnih mera koje treba preduzeti, već samo opšte primere koji se primenjuju samo ako su relevantni. Kompanije bi stoga mogle da preduzmu inovativnije pristupe nego što trenutni status CS3D sugeriše da identifikuju, ublaže ili okončaju njihov uticaj na ljudska prava. Primeri bi uključivali korišćenje ocene uticaja na ljudska prava, jačanje sindikata i lokalnog civilnog društva ili promenu poslovnih modela radi boljeg poštovanja ljudskih prava.
Proširenje zaštićenog pravnog okvira
LkSG se trenutno posebno poziva na 10 konvencija o ljudskim pravima i dodatne 3 o aspektima životne sredine. Nacrt Komisije je već prevazišao ovo. Predlog parlamenta sada proširuje skup pravila na najmanje 23 ekološka i 29 konvencija i deklaracija o ljudskim pravima i 15 konvencija o zaštiti životne sredine i klime.
Jačanje uloge stakeholdera
LkSG smatra da su stakeholderi donekle ograničeni prema značaju. Predlog Komisije uključuje definiciju zainteresovanih strana; fokusiranje na zaposlene i druge pogođene strane, grupe, zajednice i objekte. Savet, zauzvrat, proširuje ovu definiciju pozivajući se na određene stranke, kao što su sindikati, potrošači, organizacije civilnog društva, kao i aktivisti za ljudska prava i zaštitu životne sredine. Parlament ima još nijansiraniji pristup, praveći razliku između pogođenih aktera i ranjivih zainteresovanih strana. Prvi uključuje pojedince, grupe i zajednice čija prava ili legitimni interesi mogu biti pogođeni, njihove legitimne predstavnike i kredibilne i iskusne organizacije koje rade na zaštiti životne sredine. Zauzvrat, ranjive zainteresovane strane su grupe ljudi koji su posebno izloženi štetnim uticajima i čiji interesi zahtevaju posebnu pažnju, kao što su autohtoni narodi.
Dok je nacrt Komisije i dalje ograničen na učešće zainteresovanih strana u nekoliko mera, posebno u preventivnim ili korektivnim merama, predlog parlamenta predviđa da zainteresovane strane budu uključene u svaku fazu procesa due diligence-a. CS3D izmenjen od strane Parlamenta nije čak ni zamisliv bez zainteresovanih strana. Stoga se kompanijama preporučuje da uspostave aktivno upravljanje zainteresovanim stranama.
Komunikacija
Predlog parlamenta zahteva od kompanija da unesu mere dužne pažnje koje su preduzele u „Jedinstvene evropske pristupne tačke (ESAP)“ koje tek treba da budu uspostavljene kako bi investitorima pružile bolji pregled. ESAP ima za cilj da služi kao jedno-stop shop za javne finansije i informacije o održivosti kompanija iz EU i investicionih proizvoda EU i da podrži ciljeve Evropskog Green dogovora.
Ublažavanje klimatskih promena i interna implementacija kompanije
Predlog Komisije zahteva od kompanija da utvrde plan koji će obezbediti da su poslovni model i strategija kompanije kompatibilni sa tranzicijom na održivu ekonomiju i ograničenjem globalnog zagrevanja na 1,5C u skladu sa Pariskim sporazumom. Štaviše, usaglašenost sa ovim zahtevima će se propisno uzeti u obzir prilikom određivanja varijabilnih naknada za menadžment.
Parlament ide dalje od ovoga. Odnosi se na zahteve Komisije, ali i zahteva da poslovni model i strategija budu u skladu sa ciljem EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. i jednako ciljanim smanjenjem emisija od 55 odsto do 2030. Dok je plan za sprovođenje klimatskih ciljeva u Nacrt Komisije je i dalje relativno neodređen, Parlament je u svom predlogu jasno precizirao i proširio uslove. Između ostalog, poziva se da plan takođe postane deo finansijskog planiranja i da uključi vremenski ograničene ciljeve za emisije iz opsega 1 i 2, kao i apsolutne ciljeve za smanjenje emisija gasova staklene bašte do 2030. godine.
Pored toga, akcionari će uspostaviti obavezujuće obaveze za menadžment preduzeća sa prosečno više od 1.000 zaposlenih kako bi obezbedili da deo varijabilne naknade za menadžment bude vezan za navedeni plan.
Sankcije
Kao iu LkSG, pre izricanja sankcije, trebalo bi proceniti kako je dotična kompanija već sprovela svoje obaveze dužne pažnje i doprinela ublažavanju štete. Ostali kriterijumi uključuju trajanje i ozbiljnost kršenja, prethodne povrede, koristi od kršenja, sankcije za slična kršenja u drugim državama članicama. Moguće sankcije mogu uključivati novčane kazne, objavljivanje povrede imena kompanije, prekid kršenja i izdavanje pisma o prekidu od ponavljanja sličnih događaja, kao i zabranu stavljanja proizvoda na tržište ili njihovog izvoza.
Za razliku od Komisije, Parlament navodi gornju granicu za kazne, koja treba da iznosi najviše 5 odsto svetskog prometa kompanije.
Prebacivanje u nacionalno pravo
Može biti upitno u kojoj meri će Savet prihvatiti i predlog koji je sada na stolu. Ukoliko bi došlo do dugotrajnih pregovora između Saveta i Parlamenta, oni bi mogli biti prekinuti parlamentarnim izborima zakazanim za 9. jun 2024. Oni bi se potom nastavili tek nakon konstituisanja Skupštine u jesen/zimu 2024. Izbori bi potencijalno mogli da dovodu do različitih odnosa glasova i mišljenja. Ako dve strane postignu sporazum do proleća 2024. godine, direktiva će stupiti na snagu tri ili četiri godine nakon proglašenja, u zavisnosti od veličine. Kao što je već navedeno u memorandumu sa obrazloženjem, LkSG će biti prilagođen budućoj evropskoj regulativi.
Ostaje pitanje da li će zakonodavno telo podržati elemente LkSG-a, kao što su predstavnici ljudskih prava koji trenutno nisu namenjeni za CS3D.
Do tada, LkSG će ostati na punoj snazi, što može značiti da će neke kompanije morati da podnose izveštaje prema LkSG-u kao i prema Direktivi o izveštavanju o održivosti.
Ovde možete pronaći status Direktive o korporativnoj održivosti Due Diligence - Directive on Corporate Sustainabiliti Due Diligence i Direktiva o izmenama i dopunama (EU) 2019/1937 u trenutku usvajanja od strane EU Parlamenta 1. juna 2023. godine.
DQS Bilten
Budite informisani i prijavite se na naš bilten!
Autor
Michael Wiedmann
From June 2017 to December 2020, Michael Wiedmann was a compliance lawyer in the Frankfurt office of Norton Rose Fulbright. Prior to that, he held a wide variety of management positions at METRO Group for two decades; including Chief Compliance Officer, Senior Vice President Public Affairs, Head of Corporate Development/ General Manager, General Counsel and Company Secretary. He has extensive experience in compliance, governance and corporate matters, which he brings to bear in advising his clients, particularly in the development and design of compliance management systems. In addition to his involvement with the German Institute for Compliance e.V. (DICO) as co-chairman of the CSR/Human Rights working group, Michael Wiedmann regularly publishes on the topics of human rights and whistleblowing. Furthermore, he is a member of the executive committee of the German Wettbewerbszentrale in Bad Homburg, which combats unfair commercial practices.
Loading...