Ubuduće će kompanije morati da izveštavaju sveobuhvatnije nego ranije o uticajima i rizicima svojih poslovnih aktivnosti. Oni mogu biti sankcionisani ako ne ispoštuju povezane zahteve due diligence. Šta kompanije već treba da rade da bi ostale atraktivan poslovni partner.
Loading...
SADRŽAJ
- Akcioni planovi u 23 zemlje svet
- Obaveze izveštavanja koje treba produžiti
- Održive finansije
- Obaveze
- Sistemi upravljanja služe kao kontrola
- Uključivanje zaintersovanih strana
- Oblikovanje kvaliteta i politika zaštite životne sredine
- Autori
Kako kompanije mogu da upravljaju svojim rizicima održivosti
Majkl Vidman (Norton Rouz Fulbrajt) i Frenk Grajhen (DQS GmbH)
Pre više od 20 godina, prve kompanije pridružile su se Globalnom kompaktu UN. U međuvremenu, to je najveća i najvažnija inicijativa na svetu za odgovorno korporativno upravljanje. Vizija Globalnog kompakta UN je inkluzivna i održiva globalna ekonomija zasnovana na njenih deset univerzalnih principa. Udruživši se, kompanije se slažu da poštuju deset principa i godišnje izveštavaju o napretku i problemima u implementaciji principa. Kako se izveštaji zasnivaju na dobrovoljnom samootkrivanju i ne podležu verifikaciji, ozbiljnost ovog izveštavanja se dovodi u pitanje.
Savet UN za ljudska prava je 2011. godine usvojio Vodeća načela o poslovanju i ljudskim pravima (Vodeći principi), koja su postavila obavezu državama članicama da unesu poštovanje ljudskih prava duž korporativnih lanaca snabdevanja u zakon i da pokažu kako te obaveze ispunjavaju uz obavezno prijavljivanje.
Akcioni planovi u 23 zemlje sveta
Vodeći principi su polazna tačka za brojne zakone širom sveta koji su zahtevali od zakonodavaca da zahtevaju od kompanija da izveštavaju o kršenju ljudskih prava u svojim lancima snabdevanja. Prvi takav zakon bio je Kalifornijski Zakon o transparentnosti u lancima snabdevanja iz 2012.godine, što je zauzvrat bio plan Zakona o modernom ropstvu Velike Britanije iz 2015.
Novosti: Novi razvoj zakona o lancu snabdevanja.
U petak, Feb. 12, 2021, nemačka vlada se posle svega složila oko ključnih tačaka za zakon o lancu snabdevanja koji treba da se primenjuje na Jan. 1, 2023. Kako je preneo nemački informativni program "tagesschau.de" 12.02.2021. godine, tri uključena ministarstva "postigla su pomak u dugom sporu oko zakona o lancu snabdevanja o poštovanju ljudskih prava i ekoloških standarda.
Blog DQS uskoro će objaviti članak o planiranom obimu zakona i implikacijama da kompanije ispune svoju društvenu odgovornost duž lanca snabdevanja.
Istovremeno, i Ujedinjene nacije [6] i EU [7] pozvale su svoje članove da usvoje Nacionalne akcione planove [NAP) [8] za implementaciju vodećih principa. Ovaj poziv su ispunile 23 zemlje širom sveta, koje su izrasle akcione planove sa specifičnim pozivima lokalnim kompanijama [9]. Međunarodno aktivne nemačke kompanije tako ne samo da moraju da posmatraju NAP nemačke vlade, već i, gde je to primenljivo, naP-ove zemalja u kojima su prisutne sa podružnicama.
Dok su prvi zakoni i rezultujuće obaveze još uvek bili relativno neobavezujući za kompanije, dalji nacionalni zakoni, u Francuskoj 2017[10] i u Holandiji 2019 [11], doneti su poslednjih godina, uvodeći ne samo obaveze izveštavanja, nego i obaveze prema kompanijama, nepridržavanje koje se mogu sankcionisati.
Obaveze izveštavanja koje treba produžiti
EU takođe razmišlja po istim linijama. Direktiva o korporativnoj društvenoj odgovornosti (CSR) [12] usvojena 2014. Očekuje se da će obaveza izveštavanja u budućnosti biti proširena na veći broj kompanija i da će biti mnogo konkretnija. To znači da će kompanije naterati svoje dobavljače da obezbede potrebne informacije čak i više nego ranije.
Održive finansije
Transformacija finansija znači da će EU podstaći kompanije da se usredsrede na dugoročne ciljeve i izazove i mogućnosti povezane sa održivim razvojem. To podrazumeva da se klimatski i ekološki rizici moraju u potpunosti voditi i integrisati u poslovna razmatranja, sa obzirom na socijalne rizike, kao što su zloupotrebe ljudskih prava u prekograničnim lancima snabdevanja [15].
Kao prvi korak na tom putu, EU je uvela sistem klasifikacije održivih i klimatskih investicija - "taksonomiju" [16]. U budućnosti će povoljne kamatne stope na kredite za investicije takođe zavisiti od toga u kojoj meri investicije, direktno ili indirektno, nemaju nepovoljne uticaje na ljude, klimu i životnu sredinu.
Katalog obaveza postaje sve veći
Kompanije zato moraju biti spremne da izveštavaju sveobuhvatnije nego ranije o uticajima i rizicima svojih poslovnih aktivnosti, poslovnih odnosa i proizvoda i usluga [17], kao i da budu sankcionisane zbog nepridržavanja obaveza vezanih za dospele obaveze. Ili će ove zakonske obaveze direktno uticati na njih ili će im te obaveze sve više prenositi poslovni partneri.
Kompanije bi stoga trebalo da počnu sada da ispituju ceo svoj lanac vrednosti za rizike održivosti, da ih izbegavaju ili bar značajno smanje (u srednjoročnom do dugoročnom periodu) kako bi ostale atraktivan poslovni partner ili ne bi trpele nikakve negativne efekte u budućem finansiranju
Sistemi upravljanja služe kao kontrola
Preporuka da se fokusiramo na rizike održivosti sada postavlja zanimljivo pitanje u kojoj meri postojeći sistemi menadžmenta su pogodni za podršku kompanijama u takvim analizama rizika, kao i koje tačke kontakta bi mogle da postoje, na primer, u ISO 9001, ISO 14001 ili ISO 45001.
Osnovna ISO struktura (High-Level-Structure, HLS), koja je uvedena pre mnogo godina, pokazala se kao od pomoći u tom pogledu. To je rezultiralo time da svi standardi sistema menadžmenta imaju sličnu strukturu, postavljajući uglavnom identične zahteve u odnosu na odgovarajuće subjekte i koristeći usklađenu terminologiju.
Uključivanje zainteresovanih strana
Konkretno, u nastavku teksta će biti otklonjene korelacije između CSR-a i tema "kontekst organizacije i zainteresovanih strana", "(politika kvaliteta/životne sredine) i "rizici i mogućnosti u pogledu obavezujućih obaveza".
Sa (planiranim) uvođenjem proširenih zahteva izveštavanja i zakonom o lancu snabdevanja koji će imati upečatljiv uticaj na unutrašnji odnos između organizacije i njenih dobavljača, promene se dešavaju u "spoljnim pitanjima" i "kontekstu" u kojem kompanija posluje (videti ISO 9001, chap. 4.1). Podjednako su pogođeni zahtevi i očekivanja zainteresovanih strana (videti ISO 9001, Ch. 4.2), koji postaju "relevantni" i samim tim obavezni/obavezujući jednostavno zato što su zakonski i regulatorni zahtevi formulisani sa obavezama izveštavanja i Zakonom o lancu snabdevanja.
Oblikovanje kvaliteta i politika zaštite životne sredine
Prilikom definisanja smernica preduzeća pojavljuju se i direktne, izvedene reference. Na primer, politika kvaliteta i/ ili životne sredine mora da sadrži "obavezu da se ispune važeći zahtevi" (ISO 9001, chap. 5.2.1c). Evropska direktiva ili zakon je bez sumnje takav primenljiv uslov. Pored toga, standardi sistema menadžmenta zahtevaju da "politika (organizacije) odgovara (...) kontekst".
Stoga, kada se kontekst promeni i očekivanja od potrošača, finansijskih organizacija i zakonodavaca direktno ili indirektno modifikuju zahteve za strategiju organizacije, proizvode, usluge, procese i lance snabdevanja, to se - zaista mora - odraziti na promenjenu, prilagođenu korporativnu politiku.
Autori
Majkl Vidman je advokat za usaglašenost u frankfurtskoj kancelariji Norton Rouz Fulbrajt. U nemačkom Institutu za usaglašenost e.V. (DICO) angažovan je i kao kopredsednik radne grupe CSR/ljudskih prava. Frank Graichen je bio na čelu odeljenja auditor Management & Competence DQS GmbH, revizor je za ISO 9001 i predavač na temu revizije u Nemačkom društvu za kvalitet (DGQ), Frankfurt/Main.
Loading...
Imate li pitanja?
Radujemo se razgovoru sa vama!
Napomena
Navedeni članak se prvi put pojavio u izdanju nemačkog trgovinskog časopisa "QZ Qualität und Zuverlässigkeit". Objavljen je ovde sa ljubaznom dozvolom izdavača..
DQS Bilten
Budite informisani i prijavite se na naš bilten!
Autor
Michael Wiedmann
From June 2017 to December 2020, Michael Wiedmann was a compliance lawyer in the Frankfurt office of Norton Rose Fulbright. Prior to that, he held a wide variety of management positions at METRO Group for two decades; including Chief Compliance Officer, Senior Vice President Public Affairs, Head of Corporate Development/ General Manager, General Counsel and Company Secretary. He has extensive experience in compliance, governance and corporate matters, which he brings to bear in advising his clients, particularly in the development and design of compliance management systems. In addition to his involvement with the German Institute for Compliance e.V. (DICO) as co-chairman of the CSR/Human Rights working group, Michael Wiedmann regularly publishes on the topics of human rights and whistleblowing. Furthermore, he is a member of the executive committee of the German Wettbewerbszentrale in Bad Homburg, which combats unfair commercial practices.
Loading...