Poslednjih nedelja nekoliko zemalja članica EU obavezalo se na klimatsku neutralnost do 2050. Međutim, taj cilj zahteva velika ulaganja. Da bi podstakla finansiranje poslovnih aktivnosti povoljnih po klimu, EU se usredsređuje na razvoj Standarda zelenih obveznica - Green Bond. Saznajte šta se dešava među prvima u ovom članku.
Pariski klimatski sporazum dogovoren je 12. decembra 2015. Cilj sporazuma je da obezbedi da globalno zagrevanje bude ograničeno na znatno ispod 2°C iznad predindustrijskog nivoa. Za EU, sporazum znači smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto do 2030. godine, a da bi se postigao taj cilj, biće potrebno popuniti investicioni jaz od oko 180 milijardi evra godišnje, navodi Evropska komisija.
Finansiranje ciljeva održivosti
Da bi zatvorila investicioni jaz, EU ne želi i ne može da se osloni samo na javni sektor. Iz tog razloga, investitore sada treba ohrabriti da kanališu finansijske tokove u projekte i sektore privrede sa niskim emisijama ugljenika i otpornim na klimu. Ova ambicija je među glavnim ciljevima Akcionog plana EU za održivo finansiranje, objavljenog 22. marta 2018. Jedan od prioriteta Akcionog plana je „razvijanje zvaničnih evropskih standarda održivog finansiranja, počevši od Green Bond“. Uz pomoć komiteta eksperata, ključne tačke mogućeg standarda Green Bond EU treba da budu identifikovane i objavljene u izveštaju.
Standard Green Bond EU: Izveštaj stručnog komiteta
U martu 2019. godine stručna komisija je objavila privremeni izveštaj, a tri meseca kasnije i završni izveštaj. Izveštaj predstavlja sadržaj standarda Green Bond EU i objašnjava kako EU GBS ima za cilj da razbije barijere koje trenutno ometaju razvoj tržišta Green Bond. Pored toga, opisuje kako standard može da ispuni svoju funkciju usmeravanja investicija u zelene projekte. Štaviše, izveštaj detaljno opisuje podsticaje koji se mogu koristiti za povećanje iznosa emitovanih Green Bonda i način interakcije sa drugim održivim finansijskim instrumentima u širem kontekstu. TEG je objavio da je EU GBS predviđen kao dobrovoljni standard koji se nadograđuje i kompatibilan je sa postojećom tržišnom praksom.
EU Taksonomija
Kao što je gore opisano, Standard Green Bond ima za cilj da kanališe finansijske tokove u projekte i sektore privrede sa niskim emisijama ugljenika i otpornim na klimu. Ali gde se povlači granica između poslovnih aktivnosti koje su pogodne za klimu i one koje nisu? Tu na scenu stupa EU Taksonomija: uz izveštaj, stručni komitet je objavio i Tehnički izveštaj taksonomije, sistem klasifikacije koji određuje koliko su pojedinačni projekti i aktivnosti prihvatljivi za klimu. U suštini, taksonomija nije ništa drugo do lista poslovnih aktivnosti koje doprinose ublažavanju klimatskih promena i prilagođavanju, kao što su transport sa niskim emisijama, proizvodnja obnovljive energije, proizvodnja biogoriva itd.
Eksterna verifikacija Green Bond
Eksterna verifikacija je obavezna radi osiguranja kredibiliteta Green Bond. Akreditacija za eksternu verifikaciju se navodi u izveštaju. DQS kao iskusan i akreditovan verifikator, prati razvoj događaja sa velikim interesovanjem.
Kako se standard EU Green Bond odnosi na Inicijativu za Climate Bond?
Taksonomija EU uzima u obzir postojeće standarde i inicijative, kao što je Inicijativa za Climate Bond. To znači da investicije koje nose sertifikat Climate Bonds, na primer, treba da budu priznate od strane evropske inicijative bez većih poteškoća. Sertifikacija Climate Bond na taj način pojednostavljuje sertifikaciju prema standardu Green Bond EU i daje emitentima priliku da pokažu održivost svojih investicija i pre nego što se evropski standard objavi. Dvostruka sertifikacija sa EU Green Bond Standard i Climate Bonds sertifikacija je moguća.
Sledeći korak
Izveštaji stručne komisije su preporuke koje su predate Evropskoj komisiji. Očekuje se razvoj evropskog standarda Green Bond na ovoj osnovi u relativno kratkom roku.
DQS Bilten
Budite informisani i prijavite se na naš bilten!
Autor
Constanze Illner
Constanze Illner
Loading...