Ekološki aspekti - Koji su zahtevi standarda?

SADRŽAJ

• Značajni ekološki aspekti u menadžmentu životnom sredinom
• Koji su ključni zahtevi standarda?
• Aspekti životne sredine u proceni životnog ciklusa
• Opšti pristup
• Primeri ekoloških aspekata
• Identifikovanje i evaluacija ekoloških aspekata
• Matrica evaluacije i kriterijumi evaluacije
• Zaključak
• DQS: Šta možemo da učinimo za Vas

Koji su značajni ekološki aspekti u upravljanju životnom sredinom?

Tehnički termin nije sam po sebi razumljiv, zbog čega standard ISO 14001 daje sledeću definiciju:

Kao dodatak na definiciju - značajan aspekt životne sredine jeste onaj koji ima ili može da ima uticaj na životnu sredinu. Ovde važi pravilo da što je aspekt životne sredine značajniji, to može biti značajniji njegov uticaj na životnu sredinu.

Prema ovoj definiciji, praktično svaka vrsta organizacione aktivnosti podleže manje ili više značajnim aspektima životne sredine. U širem smislu, na primer, slanje paketa već ima ekološki aspekt. Ono što u pojedinačnom slučaju možda nije od značaja, može postati značajan ekološki aspekt kada se paketi šalju masovno (na primer, u poslovima za isporučivanje poštom).

Koji su ključni zahtevi standarda?

Poglavlje 6.1.2 ISO 14001 definiše zahteve u pogledu aspekata životne sredine.

Kompanija mora prvo da identifikuje svoje aspekte životne sredine i povezane uticaje na životnu sredinu, uzimajući u obzir ulaze i izlaze materijala i energije i sve realne uslove rada, u okviru EMS-a.

Sledeći korak je identifikacija aspekata životne sredine koji uzrokuju ili mogu izazvati značajnu promenu u životnoj sredini i stoga su relevantni za sistem upravljanja životnom sredinom. Neophodno je da kompanija može da kontroliše ili bar utiče na identifikovane aspekte životne sredine.

Aspekti životne sredine u oceni životnog ciklusa

Istovremeno, ekološki standard zahteva da se pri određivanju ekoloških aspekata uzme u obzir životni ciklus i proizvoda i usluga. Na primer, ovo takođe može uključivati aspekte životne sredine i uticaje na životnu sredinu koji su rezultat tretmana proizvoda na kraju njihovog životnog ciklusa – verovatno dugo nakon što je vaš proizvod napustio organizaciju.

Naravno, tu ulogu igra i početak životnog ciklusa, na primer nabavka sirovina ili komponenti za proizvod. Ali ni ovde ne treba zanemariti razvoj proizvoda. Pametan razvoj može uštedeti na materijalima i ambalaži, kao i sam proizvodni proces. Ovde je takođe već određena osnova za kraj životnog ciklusa proizvoda. Korišćenje materijala koji se mogu reciklirati ili ponovo koristiti, na primer.

Bitan aspekt čini i nameravano skraćivanje životnog ciklusa proizvoda. Namernim skraćivanjem životnog ciklusa proizvoda, organizacije se dovode u poziciju da iskoriste ekonomsku (monetarnu) prednost za sebe, ali s druge strane to osigurava da proizvodi dođu do kraja svog životnog veka brže i stoga se odlažu mnogo ranije nego što bi trebalo, samim tim novi proizvodi se moraju proizvoditi češće.

Ovo stoga ima direktan uticaj na većinu ekoloških aspekata, npr. esencijalni otpad, emisije, potrošnja sirovina i prirodnih resursa, potrošnja i oslobađanje energije, ali u zavisnosti od vrste proizvodnje i drugi aspekti životne sredine kao što su ispuštanja u vode, kontaminacija zemljišta i potrošnja zemljišta.

Međutim, zahtevi standarda ne uključuju pripremu odgovarajućeg inventara proizvoda ili usluga. Aneks ISO 14001 navodi pod A.6.1.2 da je dovoljno „pažljivo razmatranje“ pojedinačnih faza životnog ciklusa na koje organizacija može imati uticaj.

Međutim, standard ne precizira šta tačno znači „pažljivo razmatranje“. Štaviše, svaka organizacija mora odlučiti za sebe, uzimajući u obzir svoju specifičnu situaciju. U automobilskom sektoru, kao primer se može navesti regulativa o vozilima na kraju životnog veka. On reguliše vraćanje i reciklažu vozila koja su postala otpadna vozila, a time i otpad u korist Zakona o upravljanju otpadom zatvorenog ciklusa supstanci.

Excursus: Uredba o taksonomiji EU

Pošto je EU taksonomija (EU) 2020/852 stupila na snagu 2022. godine, od velikih organizacija na listi se traži da otkriju u kojoj meri njihove ekonomske aktivnosti ispunjavaju kriterijume održivosti taksonomije. Kriterijume su odredili tehnički eksperti u toku procesa konsultacija. Dogovoreno je šest ekoloških ciljeva:

• Zaštita klime
• Prilagođavanje klimatskim promenama
• Održivo korišćenje i zaštita voda i morskih resursa
• Prelazak na cirkularnu ekonomiju
• Sprečavanje i smanjenje zagađenja
• Zaštita i obnova biodiverziteta i ekosistema

Odnos između EU Uredbe o taksonomiji i standarda ISO 14001 ilustruju sledeće klasifikacije. Svi aspekti koji su već pokriveni međunarodnim standardom ogledaju se u Uredbi EU o taksonomiji:

• Zaštita klime
• Voda i more
• Cirkularna ekonomija
• Zagađenje
• Biodiverzitet

Određivanje aspekata životne sredine: Opšti pristup

Nije neophodno analizirati svaku sirovinu, svaki pojedinačni proizvod ili svaku pojedinačnu aktivnost u okviru usluge kao mogući relevantni aspekt životne sredine. Umesto toga, vaša kompanija može da grupiše ili kategoriše aktivnosti, proizvode i usluge na smislen način, ali samo ako postoje zajedničke značajne karakteristike.

Vaša organizacija treba da utvrdi da li neki relevantni aspekti proizilaze iz ovih karakteristika, koji značajni uticaji na životnu sredinu mogu rezultirati i kako se ekološke performanse mogu poboljšati. ISO 14001 daje predloge u Aneksu pod A.6.1.2 o tome koji aspekti životne sredine bi se mogli uzeti u obzir u ovom pogledu. Međutim, ova „kontrolna lista“ nije potpuna niti se pomenuti aspekti podjednako primenjuju na svaku kompaniju i organizaciju.

Primeri aspekata životne sredine

• Emisije u atmosferu
• Ispuštanje otpadnih voda
• Zagađenje zemljišta
• Potrošnja sirovina i prirodnih resursa
• Potrošnja i oslobađanje energije
• Upravljanje otpadom
• Potrošnja zemljišta

Ova lista identifikuje aspekte životne sredine na višem nivou koji će možda morati da se dalje raščlane. Na primer, potrošnji sirovina uvek prethodi ekstrakcija i transport ovih sirovina. Ovo opet rezultira pojedinačnim aspektima životne sredine na koje se može samo delimično kontrolisati, ali je moguće uticati.

Gore pomenuto razmatranje životnog ciklusa proizvoda ili usluge stoga igra suštinsku ulogu u određivanju indirektnih ili direktnih aspekata životne sredine. Takođe se moraju uzeti u obzir proizvodi i usluge trećih strana koje su uključene u aktivnosti kompanije.

Utvrdite i ocenite aspekte životne sredine u menadžmentu životnom sredinom

Da bi se identifikovali značajni ekološki aspekti u kompaniji, ISO standard ne navodi metod koji bi osobe za menadžment životnom sredinom (EMB) mogle da slede. U aneksu se navodi: „Ne postoji poseban metod za određivanje značajnih ekoloških aspekata, ali utvrđeni metod i kriterijumi treba da daju konzistentne rezultate.“

Dobra polazna tačka je razlikovanje aspekata životne sredine u odnosu na sve uslove rada (namerne i nenamerne) i po direktnim i indirektnim aspektima. Ovo je najbolje uraditi uz primere mogućih ekoloških aspekata datih u gore pomenutoj kontrolnoj listi. Ima smisla istovremeno razmotriti moguće posledice na životnu sredinu.

Da bi se potvrdilo da li je ekološki aspekt značajan, moraju se definisati ekološki kriterijumi. Svaki od ekoloških kriterijuma mora biti rangiran prema vrsti ekološkog aspekta i ozbiljnosti potencijalnog uticaja na životnu sredinu. Treba napomenuti da ekološki aspekt koji na prvi pogled možda nije značajan može postati značajan primenom dodatnih kriterijuma. Ovo bi trebalo da bude slučaj, na primer, u pogledu zakonskih zahteva ili zabrinutosti zainteresovanih strana.

U vezi sa identifikacijom značajnih ekoloških aspekata, ISO 14001 govori ne samo o onima koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu, već i o onima koji imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu. Ovo je slučaj kad god kompanija pokrene relevantne aktivnosti, kao što je poboljšanje kvaliteta vode ili zemljišta ili podizanje ekološke svesti kroz organizovanu obuku.

Matrica evaluacije i kriterijumi evaluacije

Identifikacija značajnih ekoloških aspekata treba da bude procesno orijentisana i zasnovana na input-output analizi, eventualno razbijena na organizacione (uključujući prostorne) jedinice. Za takvu analizu potrebni su odgovarajući ključni indikatori, na primer putem merenja. Uz pomoć ovih indikatora mogu se odrediti i kvantifikovati ulazni i izlazni materijalni tokovi.

Ulazni materijal – primeri
Energija, voda, sirovine, pomoćni materijali itd.

Odlazni materijalni tokovi – primeri
Proizvodi, otpad, emisije, otpadne vode itd.

ABC metod, koji je prilično jednostavan za implementaciju, može se koristiti za redovnu evaluaciju identifikovanih direktnih i indirektnih aspekata životne sredine. On predstavlja relevantnost za vaš sistem menadžmenta životnom sredinom u tri kategorije:

• A: veoma problematično
• B: srednje problematično
• C: nije problematično

Kriterijumi na kojima se zasniva ova klasifikacija mogli bi izgledati otprilike ovako: Relevantnost s obzirom na

• Zakonska regulativa
• Društveni zahtevi
• Štetan uticaj na životnu sredinu (normalno stanje / incident)
• Ekološki troškovi
• Uzvodni i nizvodni procesi
• Potrošnja resursa

Na primer "društveni zahtevi":

A: Opravdane kritike zainteresovanih strana
B: Upozorenja o umanjivanju/zahtevi za strožim propisima
C: Nema značajnih kritika od strane javnosti

Kada se izvrši dodeljivanje relevantnosti (važnosti) za sve gore navedene kriterijume, ukupni rezultat se može preneti na matricu, na primer toplotnu mapu, koja ukazuje na važnost aspekta životne sredine na osnovu prethodno definisanog bojenja. Dodeljivanje u bodovnom sistemu takođe može biti od pomoći.

Zaključak koji vaša kompanija izvlači iz identifikacije i evaluacije značajnih aspekata zavisi od razmatranja mogućih rizika i prilika za sistem menadžmenta životnom sredinom koji proizilaze iz rezultata.

Aspekti životne sredine u EMAS-u

Međutim, identifikacija značajnih ekoloških aspekata nije jedinstvena karakteristika standarda ISO 14001. Pečat odobrenja za upravljanje životnom sredinom Evropske unije, EMAS (Eco-Management and Audit Scheme), takođe nameće ovaj zahtev u okviru takozvane izjave o životnoj sredini. Ovde značajni ekološki aspekti čine osnovu za formulisanje ekoloških ciljeva.

Odrediti aspekte životne sredine u skladu sa standardom: Rezime

Rukovanje aspektima životne sredine je od velikog značaja u menadžmentu životnom sredinom prema ISO 14001. U ovom trenutku se donose mnoge odluke za efikasan sistem menadžmenta – i za samu životnu sredinu. Identifikovanje značajnih ekoloških aspekata sa negativnim ili pozitivnim efektima na životnu sredinu nije kao gledanje u kristalnu kuglu.

Iako standard ne precizira konkretan metod, procesno orijentisani alati i procedure mogu se razviti na relativno jednostavan način za određivanje ekoloških aspekata. Primeri uključuju kontrolne liste za aspekte životne sredine, kako se mogu identifikovati njihovi uticaji na životnu sredinu ili matrice evaluacije sa odgovarajućim kriterijumima evaluacije. Kompanije stoga mogu da ispune zahteve ISO 14001 o aspektima životne sredine na sistematičan, struktuiran i ciljan način.

DQS: Šta možemo da učinimo za Vas

Prednosti sistema menadžmenta životne sredine u skladu sa standardom ISO 14001 u potpunosti se otkrivaju uz proveru i sertifikaciju. Kao stručno sertifikaciono telo akreditovano od nemačkog DAkkS-a (Deutsche Akkreditierungsstelle GmbH), između ostalog, vršimo proveru efikasnosti vašeg sistema menadžmenta životnom sredinom u okviru klasičnog procesa sertifikacije. Takođe može biti deo integrisanog sistema menadžmenta.

Sve provere planiramo pojedinačno i prilagođavamo ih okolnostima i ciljevima vaše kompanije. Sa DQS sertifikatom dobijate međunarodno priznat dokaz da su strogi ekološki zahtevi standarda zaista ispunjeni. Sprovođenje redovnih godišnjih nadzornih provera ima za zadatak obezbeđenje stabilnosti procesa i minimiziranje rizika. Resertifikacija se vrši na svake tri godine.

Napomena: Naše tekstove pišu isključivo DQS odobreni eksperti za standarde sistema menadžmenta i auditori sa višegodišnjim iskustvom. Ako imate pitanja za autora, slobodno nas kontaktirajte. Radujemo se razgovoru sa vama.